НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести

Хармонија знања, вере и подвига


На школској свечаности поводом завршетка школовања и одласка матураната Гимназије, проглашава се и ђак генерације. Ове године је Никола Ђорђевић, ученик 12. б. одељења, заслужно понео то признање. Предложило га је Наставничко веће на основу свих атрибута који га красе: одличан ученик, одговоран, активан и у веннаставним активностима и у српској заједници, у Српској православној цркви, примеран у свему, омиљен међу другарима. На свечаности уз велики аплауз ученика, професора и родитеља, примио је награду. Овај скромни младић је у Будимпешту дошао из Врњачке Бање. У Будимпешти је провео четири године, где је растао у сваком погледу, ненаметљиво присутан, пожртвован и једноставан, са свим красним особинама које припадају једном правом хришћанину. Никола се нашао сваком на помоћи, било у учењу, било да неког саслуша и посаветује за то га није требало молити. Рођен је у Рашкој 1999. године, 28. августа, на Велику Госпојину. Отац му је тада био свештеник у храму Светог Архангела Гаврила , у окружењу многих манастира и цркава, у „Долини векова“која се протеже на северу од тврђаве Маглич па на југу до самог ушћа реке Рашке у Ибар. У древној Рашкој Никола је живео до своје седме године. После се породица сели у Врњачку Бању где је отац добио службу у цркви Рођења Пресвете Богородице. Ту завршава Основну школу, али са мајком, сестрама, Тамаром и Јеленом и млађим братом, Ђорђем, био је редовно на богослужењима, упијајући сваку реч. Одрастао је у патријахалној породици где се поштују традиционалне вредности. Научио је да слуша, да разлучује добро од лошег и да гради своје биће на најчвршћим темељима Светог писма и вере. Више пута сам покушала са њим да направим причицу за „Српске недељне новине“, дивећи се његовој смирености и тихој енергији којом постиже


После Свете литургије у храму Светог Георгија, 13. маја, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење протојереја-ставрофора Обрена Јовановића са Цетиња, јеромонаха Варнаве Кнежевића и протојереја Зорана Остојића, арх. намесникa будимскog, јерођаконa Инокентијa Лукинa и ђаконa Зоранa Живићa, отац Зоран Остојић, који му је био и старатељ за време школовања, имао је потребу да се обрати народу и да помене Николу, као узорног сина и да похвали родитеље који су уградили у њега честитост и пожртвованост у приношењу дарова. Поменуо је Николино саслуживање у обредима, његову веру и оданост и сликовито га је представио као дете које је отхрањено на нафори. Сви који су чули овај емотиван и леп говор у коме се отац Зоран захвалио Николи али и родитељима, били су ганути. Нема лепше радости од духовног раста наше деце. Николи сам била разредни старешина у четвртој години, у ђачком дому, у Текелијануму и морала бих да тражим речи које нису изговорене да бих описала какав се диван спој људских особина у том племенитом младићу нашао. Јер ученост и поседовање мноштва информација, не значи и духовну мудрост. Често знање уме да надима, узохоли и ојача сујету. А информације постају испразне, без благости и светости којој би сваки човек требало да тежи. Никола, иако још млад, врло зрело усклађује своје знање са вером и подвизима. Било је још свештеничких синова у Текелијануму, али нико као он није био једнако тачан и одговоран и у цркви и у школи. Јерођакон Инокентије Лукин из Сентандеје, за Николу рече: „Сви га пуно волимо. Поуздан је и добар. Он је чудо Божије.“

Мама Зорица и отац Радован су успели да му дају здраве темеље а о самој надоградњи се Никола сам стара. Сестре су му старије, једна је завршила правни факултет, а друга је студент на Филолошком у Београду. Брат, Ђорђе је пети разред завршио, а већ планира братовљевим стопама.

За понос и дику је имати таквог сина. Никола ће да остане у Будимпешти, да упише информатику. А после, ко зна где га Божји путеви оведу. Срећно, Никола!