Тимским радом се штити животна средина - Ученици Српске гимназије “Никола Тесла” на Олимпијади у роб

На позив Интернационалног ФИРСТ Комитета (FIRST Global), ученици Српске гимназије “Никола Тесла” из Будимпеште и београдске гимназије “Креативно перо” су, заједно са својим менторима, представљали Србију на Олимпијским играма у роботици које су ове године одржане од 15 -18. у Мексико ситију, главном и највећем граду државе Мексико.

Олимпијско такмичење се састојало у решавању проблема модерног света који се огледа у утицају различитих извора енергије на животну средину човека. Такмичари су решавањем задатака из различитих области покушали да дају одговоре на овај велики глобални проблем. Ти одговори ће бити полазиште за проналазак решења за бољу заштиту животне средине од штетних утицаја.

Општи циљ овог пројекта је јачање свести о важности СТЕМ образовања, као дугорочне опције за будућност младих људи и пружање подршке интеркултуралној сарадњи и разменама. Посебaн значај ових „научних игара“ је у томе што је акценат на заједничком раду тако да тимове чине ученици из различитих земаља. Циљ је да се развија свест о томе да само заједничким радом свих младих људи у свету може се сачувати планета Земља од негативних утицаја савремене индустијске производње као највећег корисника топлотне енергије.

Првог дана Олимпијаде, 15. 08. је званично почело такмичење тако што су одржанa пробнa такмичења. Наш тим је имао два таква такмичења и у оба победио. Сутрадан, је било свечано, спектакуларно отварање. Дошао је чак и председник Мексика што је била велика част за све учеснике јер се он ретко појављује у јавности. Истог дана наш тим је у првој рунди такмичења, био у алијанси са тимовима Суринама и Коста Рике а у другој са тимовима Хонг Конг-а и Шпаније. И са екипом Мађарске су у једној борби били заједно у алијанси. Имали су са њима лепу комуникацију. Договорили су, да након повратка са такмичења, посете једни друге и размене искуства.

У субoту, 18. 08. је одржано финално такмичење и церемонија затварања на којој је био градоначелник Мексико Ситија. Наступио је велики симфонијски оркестар а после њега је био концерт веома популарне групе у свету Black Eyed Peas.

Колико је пажње поклоњено у Мексику овом такмичењу, поред наведених угледних гостију, најбоље показују и чињенице да је јако пуно медија извештавало о њему, да је Арена, где се одржавало такмичење, била стално пуна и да је мексичка национална телевизија по цео дан преносила догађања у њој.

После такмичења организатори су организовали свечану прославу, њихову чувену Фиесту, где се уз музику и игру служила национална мексичка храна.

Пре самог такмичења учесници су имали слободан дан за обилазак културно историјских знаменитости. Да у Теотихуакану виде пирамиде сунца и месеца. А посебан утисак на њих је оставиo Астешки календар сунца урезан у камену који се чува у Националном антрополошком музеју.

Позиви за нова такмичења

Наши репрезентативци су добијали подршку и честитке са свих страна и они се овим путем захваљују свима на томе. Посебну захвалност ипак упућују директорки школе др Јованки Ластић која им је омогућила да оду на ово престижно такмичење и менторима који су са њима вредно и посвећено радили.

Такмичења у роботици су популарна у целом свету. А пошто су наши ученици већ две године за редом били прилично успешни, посебно са оригиналним решењима за роботе, сви организатори би волели да их виде и на њиховим такмичењима. Тако су за следећу годину већ позвани у Тунис и у Русији где се одржавају слична такмичења. Подсећамо наше читаоце да су ученици ове две школе прошле године учествовале на Олимпијади у роботици која се одржала у Америци где су решавали такође глобални проблем чишћења воде од штетних материја. Њихов робот, кога су у шали звали Хрчак, био је једно од најуспешнијих решења што је изазвало пажњу организатора, те је уследио позив за овогодишњу Олимпијаду.

Разговарали смо са делом Олимпијског тима, из наше школе, Јеленом Ђурић, професорком математике и ученицама Нађом Марчетић и Теодором Грубанов.

Јелена Ђурић, професорка математике:

„Важна је примена теоријских знања у пракси“

Задовољни смо пласманом. С обзиром да је нама ово тек друго такмичење, а у конкуренцији су нам биле земље којима је ово било чак 70. такмичење. Наш робот се показао јако добро, радио је све што је требало, a тим jе био изузетно коректан и сви из савеза су могли да се ослоне на нас. Вештачка интелигенција је научна грана у успону и мишљења сам да наши ученици у перспективи треба да јој се више посвете. Рад на овом пројекту им је пре свега омогућио повезивање више предмета као што су математика, физика и информатика, такозваних СТЕМ предмета. Осим тога рад са ученицима других школа, држава и вера ће допринети трансферу знања што свакако код ученика развија свест о неопходности сарадње и размене искустава међу људима. Такође, они су научили како да теоријска знања из више предмета примене у пракси. Девојке су, поред завидног знања, показале ведар дух, отвореност, духовитост и зрелост. Поносна сам на своје ученице и сигурна сам да ћемо у наредним годинама стићи до самог врха!

Теодора Грубанов: „Доживела сам испуњење давног сна“

Сан ми се коначно испунио, а нисам ни сањала да ће овако брзо да се оствари. Као мала сам са дедом гледала на телевизији емисије o далеким земљама и замишљала сам себе у неким од њих. Једна од тих земаља, сасвим случајно, је била и Мексико. Замишљала сам како је, на прекрасном путовању, обилазим и пробам разне мексичке специјалитете.

Од самог уласка у авион почело је да расте узбуђење које ће ме држати још дуго после повратка кући. Сада имам толико тога да испричам. Највредније је то што смо упознале огроман број људи из целог света, различите културе, стилове облачење, начине размишљања, а опет смо сви једнаки. Сваки дан смо користили на најбољи могући начин, моја срећа је била неизмерна. Током такмичења смо сви били сложни, свако је давао свој максимум и нове идеје. Било је много рада, озбиљних али и шаљивих тренутака и уживања. На крају схватиш да је важан сваки тренутак и да је најмање битно какав успех си постигао јер си у најважнијем успео - нашао си се на посебном месту са посебним људима.

Нађа Марчетић: „Тако је мало потребно за ново пријатељство“

Наше путовање у Мексико било је незамењиво искуство. Нисам ни сањала да ће све тако да изгледа. Пуно нових пријатеља који ми се свакодневно јављају и питају како нам је прошао лет. Не само што сам научила много тога о роботици, већ сам схватила колико је мало потребно да се створи ново пријатељство, шта значи тимски рад, сарадња, ширење видика, упознавање нових култура и обичаја. Највише смо се дружили са екипом из Црне Горе, Босне и Хрватске. Били смо једни другима подршка и сви смо пратили мечеве једни других. Не могу а да не поменем екипу из Словачке и Цапе Верде са којима смо се такође лепо дружиле. И даље не могу да верујем да се све завршило и унапред се радујем поновном учешћу у овом или неком сличном пројекту!

---

Олимпијски научни тим

На такмичењу је учествовало скоро 200 земaља. Посебна занимљивост Олимпијаде је што се тим једне земље у решавању сваког задатка удружује са тимовима друге две земље.Тако се ствара савез или алијанса за решавање одређеног задатка. За успех у раду тако удружених тимова различитих земаља веома је било важно да се о свему брзо и лако договоре и сваки тим до краја испоштује договор што је пресудно утицало на коначни резултат. На тај начин су се превазилазиле језичке и друге баријере између такмичара и јачао тимски дух. У савезу се за сваки задатак мења организатор који управља процесом решавања постављеног задатка. Све екипе су добиле робота који је у растављеном стању стигао из САД. Главни задатак је био да се робот састави и програмира његов рад. Израда софтвера је био кључни и посебно захтеван задатак. Прво место је убедљиво освојила екипа из Румуније, друго Америка а треће Сингапур. У коначном пласману наш тим се нашао у златној средини. Њихов робот је изазвао посебну пажњу осталих такмичара јер је ретко која земља направила робота који може да носи више од једне кутије, да носи соларне панеле и покрене ветрењачу.

Сваки тим чини највише пет ученика а Србију су представљали Владана Јоксимовић, Катарина Андрић, Нађа Марчетић, Теодора Грубанов и Анђела Преочанин. Ментори су им били Јелена Ђурић, професор математике у Српској гимназији и наставник информатике у ИЦТ клубу Вук Вујовић из београдске гимназије „Креативно перо“.