НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Драгомир Дујмов

На Тргу ружа одржана народносна стручна конференција отварања нове 2018/2019. школске године

У сарадњи Уреда за едукацију, Министарства за људске ресурсе, Центра „Клебелсберг” и Института за развој и проучавање образовања при Универзитету „Карољ Естерхази” 29. августа је у новој свечаној сали Српског забавишта, основне школе, гимназије, колегијума и библиотеке „Никола Тесла” у Будимпешти одржана Народносна стручна конференција отварања нове 2018/2019. школске године.

На скупу су се појавили многи политички културни и образовни челници народности и њихових васпитно-образовних институција које живе у Мађарској, па тако међу њима и Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, и др Јованка Ластић, директорка српске школе у Будимпешти.


На самом почетку стручне конференције окупљени су минутом ћутања одали пошту недавно преминулом Отоу Хејнеку, председнику Самоуправе Немаца у Мађарској, дугогодишњем политичком и културном прегалнику немачке мањине.


Потом је уследило предавање др Ержебет Шандор др Салаине, заменика омбудсмана која заступа права народности које живе у Мађарској.


Она је у својој беседи указала на најчешће проблеме са којима се сусреће. Понајвише јој се обраћају народносне самоуправе, педагози, мањинске институције и то првенствено због финансијских проблема. Заменица омбудсмана је посебну пажњу посветила проблемима народносних средњих школа. Честе су аномалије због употребе матерњег језика народности које живе на територији Мађарске. Потом је говорила о повећању и о смањењу броја ученика који се школују у народносним установама. Док је број српских ђака повећан са 9% дотле је код Словенаца број опадања броја ђака достигао чак 45%. Мада не тако драстичан али се негативан процес примећује и код Грка, Хрвата, Словака, Бугара и Украјинаца. Код осталих народности број уписаних ђака је у благом порасту.


Госпођа др Ержебет Шандор др Салаине је указала и на чињеницу да се у Мађарској од укупног броја ђака тек 4-6% њих опредељује за неку од оних школа у којима се учи један од језика и култура од укупно тринаест признатих народности. Истини за вољу она је признала и чињеницу да од свих мањина једино припадници српске, хрватске, словачке, немачке и румунске народности располажу са могућношћу да се образују на свом матерњем језику, почев од забавишта па све до факултет