- Славица Зељковић
У Српској гиманзији одржано такмичење у лепом писању ћирилице
„Ја српски пишем, читам, мислим“
Шта је непосредан повод за ову радионицу?
Поред изложбе „Ја српски пишем, читам, мислим“, која је недавно била у свечаној сали Текелијанума, у оквиру истог пројекта, одржана је и радионица са ђацима Гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти. С обзиром да је циљ овог пројекта афирмисање језичке културе и ћирилице, као матичног писма српског народа организовано је једно веома занимљиво такмичење. Ученици ове школе такмичили су се у вештини лепог писања изабраног текста ћириличним писмом. Аутори, организатори и руководиоци ове радионице, сараднице пројекта, биле су Невенка Петровић, професор разредне наставе из ОШ “Мирослав Антић“ из Панчева и Кристина Бекић, професор српског језика и књижевности из Гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти. У квалификацијама за финално такмичење учествовали су ученици петог, шестог, седмог, осмог и деветог разреда. Преписивали су текст по избору, а у други, финални круг пласирало се 15 такмичара.
Након овог дела такмичења Комисија у саставу: Драгомир Дујмов, Јулијана Мијатовић и Милош Ристић је изабрала најлепше радове.
Најлепши рукописи ће бити истакнути на паноима и веб-старници школе као и на посебној фејсбук старници.
Зашто смо се определили за подстицање лепог писања ћириличког писма?
Данас, више него икада, технологија преузима водећу улогу у свим областима друштва па и у области наставе и образовања. Преплављени техничким помагалима и осуђени на ефикасност и ученицима и наставницима је рукопис „споредна ствар“, не обраћају пажњу на уредност и тачност већ на то да се што пре запише и да је садржај онога што је написано исправан и задовољавајући. Писање је маргинализовано као непотребно, као губљење времена и досадна, бесмислена радња.
Међутим, писање је важно. Оно није само средство споразумевања већ игра веома важну улогу у физиолошком развоју можданих функција. Покрети руком активирају регије у мозгу које су задужене за размишљање, памћење и продукцију језика, односно регију која је задужена за складиштење и задржавање информација. Пишући, ученици усмеравају пажњу на то штa пишу, памте садржај који записују или активно слушају, прате и воде рачуна о просторној организацији на папиру и координирају покретима руке и ока. Дакле, писање је вештина фине моторике обликовања слова.
Писање је темељ за даље учење и треба га подстицати свакодневно, као и освестити колико је та способност заиста важна за активацију мозга, концентрацију и мишљење. Ово такмичење је покушај да се подстакне жеља за вежбањем лепог, прецизног и читљивог рукописа.
Поред тога, истиче Кристина Бекић, шеф српског актива у Гимназији, за децу у дијаспори је од посебног значаја да негују писање ћирилице. Они, наиме, врло често само у нашој установи долазе у контакт са ћириличним писмом. Уколико се у настави занемари вежбање и усавршавање ћириличног рукописа код деце, нестаје део традиције, културне баштине и идентитета српског народа.
Награђени радови
С рна Азировић из 9/ц разреда је освојила прво место, Ана Марчетић из 9/ц разреда друго, а Марта Радовановић из 5. разреда треће место. Министарство културе је за све финалисте обезбедило мајице са натписом „Негујмо српски језик“, а за прва три такмичара обезбеђене су по две књиге.
Критеријуми лепог рукописа
Едвард Ли Торндајк, амерички психолог се залагао за употребу „графометра“ у дефинисању квалитета рукописа. Када за један рукопис кажемо да је добар, а за други да је лош, говоримо о неком посебном квалитету рукописа који је или субјективан или објективан. Објективно оцењивање рукописа обухвата следеће елементе: покрет, читљивост, образац слова, величина, нагиб, искошеност, размак између слова и речи, однос слова у односу на линију, униформност нагиба, укошености и боја линије, тојест притисак оловке.