У Мађарском дому културе у Бриселу се играло Ужичко коло

Трагајући за лепотом, уметничким надахнућем и новим авантурама, драмска секција наше Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти стајала је испред високих зграда, непознатих улица, гледала је у продавнице препуне чоколада, свуда око нас осетио се мирис свеже испечених вафла,око нас су били ужурбани туристи, а ми за трен смо застали и схватили да смо се управо нашли у осећању испуњености и среће. Понешени лепим тренуцима које смо доживели гостујући са представом „Судбине у магли“, насталој по роману професора Драгомира Дујмова „Воз савести“, у Београду и Суботици и док нам је у ушима још увек одзвањао одушевљени аплауз публике, нашли смо се у дивном граду Бриселу.

Захваљујући Српском позоришту у Мађарској и његовом директору Милану Русу његовом брату господину Алекси Русу, нашој директорки др Јованки Ластић као и нашој професорици Зорици Јурковић Ембер на путовање у престоницу Белгије, кренули смо у недељу, 2. децембра 2018. са договором да крећемо на аеродром тачно у 16 часова. Мала одступања у времену нам нису стварала проблем. Телефони су звонили и све заборављене ствари су се брзо пронашле. На аеродром смо стигли јако узбуђени и пуни позитивне енергије. Нестрпљиво смо чекали да уђемо у авион покушавајући да сви седнемо на место до прозора. Додатно узбуђење је стварало то што је већини од нас тај лет авионом био први пут, али све је протекло одлично. Иако смо уморни стигли у хотел, сачекали смо поноћ и честитали рођендан нашем глумцу Вељку Круљу.

Наредни дан био је фокусиран на нашу представу „Судбине у магли”. На јако малој позорници морали смо да у што бољем извођењу представимо целу радњу публици коју су чинили Срби и Мађари који живе и раде у Бриселу. Превод на мађарски језик је у неким тренуцима био потпуно непотребан јер публика није могла да склони поглед са сцене, на којој су наши ученици невероватно приказали живот српских оптанта из Мађарске у пустим вагонима.

Након великог аплауза одушевљених посетилаца, следила је прослава уз неизбежно Ужичко коло. Сви су били на ногама и пресрећни због сјајно одрађене представе.

Сутрадан је био дан за разгледање. Прва дестинација нам је био Европски парламент, у којем су нас лепо угостили и провели кроз исти.

До главног трга видели смо и сликали још мноштво малих,слатких уличица,продавница и излога. Како би пронашли најлепше чоколаде,јурили смо кроз главни трг и ненамерно се нашли на сликама многобројних туриста.

На аеродрому је свако био на различитом ћошку, уз утикач како би напунио телефон и поставио све слике на друштвене мреже.

У Будимпешту смо стигли пуни утисака,пресрећни и богатији за још једно искуство у животу. Ово путовање нам је доказало да напоран рад и упорност увек имају велике резултате.

И у име драмске секције „Сунцокрет” желела бих да се захвалим Српском позоришту у Мађарској без ког ово фантастично гостовање не би било овако невероватно.