НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Славица Зељковић

Плес, радост живота

Бројне су ваннаставне активности ученика Српске школе „Никола Тесла“. Оне су саставни део образовног процеса и њима се поклања велика пажња. На матурској вечери, плес је најлепши део приредбе. Ученици тада играју класичне и модерне плесове које су током школовања савладали. Разговарали смо о плесу са Аном Маргушић, Аном Вулетић, Аном Малушић и Маргаретом Ашин.


Ана Маргушић: „Плес ме је формирао као личност“


„Први тренинг плеса никада нећу заборавити. Била сам у петом разреду. Нисам смела да се погледам у огледало у плесној сали јер нисам имала довољно самопоуздања. Али већ први наступи су ми га враћали, а после првог плесног кампа сам се потпуно ослободила и почела да изграђујем своју индивидуалност. Тренирала сам свакодневно и веровала у успех. Тако сам 2015. године са мојом групом победила на Државном такмичењу у Будимпешти. Највеће искуство за мене је било светско такмичење у Холандији у октобру 2018, где смо освојили прво место, међу такмичарима из више од 50 држава. То узбуђење, радост и срећу је немогуће описати. Поделити успех, то је сјајно. Плес ми је помогао да се формирам као личност. Он је усклађеност говора тела, мисли и емоција. Захвална сам мом клубу „Black Time“ и тренеру Бригите Сабо која ме је томе научила. Волела бих да и сама будем тренер, да друге учим плесу, да људима откријем моћ и лепоту играња. Добар си плесач ако можеш да се опустиш, ако умеш да импровизујеш и машташ. Ускоро ће матурска свечаност, пантљике. Професионални кореографи модерних плесова раде са одељењима 12 а и 12. б, а моје одељење је одабрало мене да са њима увежбавам нашу тачку. Поносна сам због тога. И знам да ћемо бити најбољи јер сви учествујемо у размени идеја. Сви дајемо набољи део себе. Пуно ми помаже Марко Лато који ради музику. Наша тачка је пуна изненађења и надам се да ће се допасти публици. Намеравам да упишем уметнички факултет, смер за монтажу и режију кратких филмова, реклама, клипова, а плесом ћу да се бавим док год могу, а желела бих да то буде цео живот.


Ана Вулетић „ Плес је препуна чаша воље за живот“


„У свет ове уметности сам ушла кроз класичан балет у сали „Дечијег културног центра“ у Београду. Увек ће ми у глави бити слика са мојом сестром у плесним балетанкама и костиму балерине. Она је мени изгледала као мала вила која плеше у најчаробнијој представи „Крцко Орашчић“. Сваки пут када нисам била сигурна у себе, погледала бих њу. Покушавала сам да учим од ње, и у сали и код куће. У забавишту је васпитачица предложила родитељима да ме упишу на плес. Балетанке и звук клавира убрзо су замениле дречаве патике, и хитови за децу Бранка Коцкице. Научила сам да слушам музику и играм онако како ја желим, да покрете изводим на начин на који ја доживљавам песму и ритам. Кад сам кренула у основну школу, истовремено сам ишла у клуб „Скок“ у ком се учио модеран балет. Овај плес био је спој управо оног што сам до тада учила, балета и модерних плесова. И данас памтим покрете који су пратили песму „Rolling in the Deep” од Адел, те 2011. године. Гледајући серије „Корак напред“ или „Плесна академија“, а посебно филм „Step up“сам схватила да је хип хоп нешто посебно. Тако сам завршила испред улаза у плесну салу „Елита“. Огледала у сали су се тресла од јаке музике. Највише ми одговара плес у „слободном стилу“. Врло брзо ми је постала навика да играм по кући или школи. Дешавало ми се да заплешем сасвим случајно чак и на часу. Скупила сам храброст да одем на „плесне борне“, незванична такмичења на којим се такмичимо један на један уз потпуно непознате песме. На овим такмичења сам постизала одличне резултате. Соло плес у слободном стилу за мене представља нешто само моје, посебно. Уметност коју стварам својим мислима и својим телом. Сада играм у Будимпешти, у плесној школи „Краљевство уметности“ (Art Kingdom), где учим од најбољих. Плес је препуна чаша снаге и воље за живот.


Ана Малушић: „Плес је један од мојих дарова“