Вукашин Ђинђић златни хокејаш

Вукашин Ђинђић је ученик Српске гимназије, (девети разред) и најмлађи члан хокејашке репрезентацији Србије до 18 година, која је освојила прво место на Светском првенству Друге дивизије Б групе и тиме обезбедили пласман у виши ранг такмичења.

Он је успео да прође оштру селекцију за репрезентацију у којој је од позваних 40 играча одабрано 23-оје. Светско првенство је одржано у хали „Пионир“ од 25-31. марта. Учествовале су екипе из Кине, Аустралије, Холандије, Белгије и Хрватске. Репрезентативци Србије су, у финалној утакмици, убедљиво победили екипу Белгије резултатом 12:2 (5:0, 5:2, 2:0). Вукашин са поносом истиче да је имао одличну асистенцију за један постигнути гол, што је за њега, као најмлађег играча, значајан допринос освајању златне медаље. Одмах након прославе успеха у Скадарлији, Вукашин је пожурио назад у своју школу и Будимпешту: „Не живи се од славе, преда мном је још пуно рада и надам се, победа“ закључио је Вукашин. Овде су га свечано дочекали његови другари из школе и ђачког дома „Никола Тесла“. Сви су, врло поносни на њега, пожелели да га загрле, честитају му и додирну златну медаљу. Разговарали смо са њим о овом успеху и његовим почецима у хокеју: „Научио сам да клижем са 4 године, а хокејом сам се почео бавити са шест. Најпре сам био у хокејашком клубу „Таш“, а са 12 година сам био члан ХК „Партизан“ где сам био и капитен клуба. Из тог периода памтим пуно лепих тренутак и успеха. Најдраже ми је злато освојено на турнири у Русији, у Обнинску, месту у близини града Калуга. Са мном у Будимпешту су из ХК „Партизан“ дошла још три момка који су ђаци Српске школе: Петар Симић, Вук Брадић и Урош Миљковић, њих тројица су осми разред Српске школе.“

У ком клубу тренираш у Будимпешти?

„Тренирам, заједно са поменутим другарима, у хокејашком клубу „МАC Budapest“ (Jégkorong Akadémia). У том клубу тренира и Милица Велчек, такође ученица Српске школе која игра хокеј и у женском и у мушком тиму. Ми смо у клубу једини из Србије, односно, једини странци. Мотив нашег доласка овде је, поред школе која је на лепом гласу, и потреба да будемо у бољим клубовима од оних у којима смо тренирали у Србији. Овде у Мађарској се више улаже у спорт и имамо бољу перспективу. Клуб има 40 играча испод 16 година и има А и Б групу играча. Имао сам срећу да су ме запазили и брзо сам прешао из Б групе у А.“

Како истовремено постижеш одличан успех у школи и у спорту?

„То обично иде заједно. Ретко је ко врхунски спортиста а да није био добар ученик. То је дисциплина и упорност плус радне навике. У току недеље имам 5 тренинга на леду и 3-4 кондициона тренинга. Од почетка школске године имали смо око 30 утакмица. Једна од најузбудљивијих утакмица била је против Стоног Београда (Székesfehérvár) где сам постигао одлучујући гол и то само 34 секунде пре краја утакмице. И једна од незаборавних утакмица ми је била у септембру када сам тек почео да играм у Будимпешти, против „Ујпешта“ (Új-Pest) када сам постигао свој први го. Интересантно ми је у Будимпешти. Осамостаљујем се, планирам своје време, учим, играм, спремам собу у дому, добро се слажем са тројицом цимера. За забаву и изласке немам времена. Просто, о томе, за сада, не стижем ни да мислим.“

Вукашин је захвалан и ученик и спортиста. Свестан је да његов успех дугује многима и зато га радо са њима дели: „Моји тренери, а било их је од првог клуба до сада много и сви су били врхунски играчи и олимпијци, такође су заслужни за ово злато. То су: Никола Бера, Душан Рудан, Слободан Обрадовић, Рашид Шемсединовић, Кристијан Будаи, Токаи Виктор, Кевин Ауербах, Немања Јанковић и Шелдан Реасбек. Хвала им на свему што су ме научили. То што сам био у репрезентацији и што смо најбољи у овом рангу, свакако ће ми омогућити да пређем у јачу дивизију. Захвалан сам и мојој породици која ме је у свему подржавала и на утакицама навијала.“

---

Репрезентација Србије је до финалне утакмице победила у прва два меча. Доживела је пораз од Холандије после продужетака, а затим је победила Кину. Када је Кина победила Холандију, то је отворило пут нашој репрезентацији до злата убедљивом победом Белгије 12:2. Селектор репрезентације био је Немања Јанковић а чланови тима су:

Алекса Гвозденовић, Александар Аврамовић, Антоније Богдановић, Александар Дањи, Вукашин Ђинђић, Марко Драговић, Душан Илијин, Антоније Јеремић, Михајло Манојловић, Василије Маринковић, Срђан Марковић, Петар Мирков, Марко Младеновић, Неил Небојша Беатон, Лазар Пејчић, Матија Поповић, Андрија Рацић, Давид Салом, Kристијан Савовић, Павле Стојановић, Ђорђе Стојсављевић, Данило Томашевић и Страхиња Видовић.