НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Славица Зељковић

Борислава Цуцић: „Линија која фасцинира“


Да ли сте икада размишљали колико је тешко ликовно дочарати људско лице. А свако наше лице има више израза али и једну заједничку основу, карактер. Карактер се изражава у посебном тренутку који је најчешће неухватљив. Добар портрет значи, обухватитити суштину свих израза у једном тренутку. Ево, већ који пут прегледам цртеже Бориславе Цуцић, ученице 10 разреда Српске гимназије и покушавам да откријем тајну како то она ствара портрете. Борислава, иако још млада, успела је да овлада овом техником на изузетан начин. У дубини њеног портрета, испод маске коју свако лице носи, могу се видети емоције. Њену пажњу привлачи фотографија, али и живи модел. Црта и друге мотиве, па ипак су јој портрети најдражи.


„Понекада“, рече нам у разговору, „тражим светло, а понекада тренутак. И када се поклопе, настаје карактер. Још када је на том лицу ожиљак који је зацелио, али оставио траг негде дубље у људском погледу и изразу, онда имамо занимљив и изражајан детаљ.“ Тај детаљ, ожиљка или тетоваже је често присутан на њеним портретима. За доброг портретисту је веома важна моћ запажања, али не само спољашњих детаља, него психологије модела. Вешто око ликовног уметника, на лицу модела види тај, унутрашњи, психолошки портрет. Борислава Цуцић је такав уметник.

У Српску гимназију је дошла из Зрењанина. Ту је још у вртићу пут њене линије започео, обичном графитном оловком. И до данашњег дана је управо линија фасцинира. Њоме је прешла пут о од Чича Глише до садашњих, изванредних радова. Њени радови су излагани на изложбама, красили холове школе и добијали награде још пре доласка у Будимпешту.

„Врло драга ми је Захвалница за цртеж која је стигла из Сегедина још док сам била у Основној школи у Зрењанину. Била је исписана мађарским језиком за који тада нисам ни сањала да ћу га учити и да ћу се наћи у престолници Мађарске као гимназијалка. Учествовала сам својим цртежима на једном од прекограничних пројеката на тему сарадње Војводине и Мађарске.“


Питали смо је како се баш одлучила за портрете а не пејзаже, мртву природу и сличне теме? „Пратила сам неке мени омиљене серије и у њима ликове који су ме инспирисали да радим портрете. Гледала сам облик лица, црте које се мењају у зависности од ситуација и памтила сам их. У почетку је већина мојих портрета личила на мене, не знам како сам то постигла“, смеје се Борислава, „али ми се то није свидело. Хтела сам да сваки од њих буде свој и да личи на себе јер нема два иста лица у целом свету. Тако су настајали моји ликови који нису никакви ванземаљци, али су рођени у мојој глави.“