- Славица Зељковић
Опраштање од осмих разреда
Завршетак сваке школске године је један од најлепших догађаја за сваку генерацију ученика, нарочито ако завршавају један у низу сегмената њиховог школовања. Тако су се ученици седмог разреда опростили од 15 осмака који следеће године настављају школовање у Српској гимназији или некој другој школи. Опраштање је приређено, у четвртак 13. јула.
За ту свечаност школа је била нарочито спремљена, препуна свежег цвећа, мирисне, тек покошене траве коју су ђаци расули по степеницама и школском дворишту. Догађају су присуствовали породица, фамилија и пријатељи наших ученика. Наравно, ту су били учитељи, наставници и професори. Владало је пријатно узбуђење, атмосфера је била прелепа. Много загрљаја, честитања и поклона, сви су желели да улепшају и овековече дан неком свом кога воле.
Свечаност је почела чувеном мелодијом студентске химне „Gaudeamus igitur” (Радујмо се). Разредне старешине осмог и седмог разреда, Зорица Јурковић Ембер и Оливера Мунишић, са ученицима, двоје по двоје, лагано су прошетали кроз школу и двориште, до свечане сале где се одржала завршна приредба. Седмаци су припремили програм пун изненађења. Био је то колаж рецитација, песама и извођење драмског комада који су са професорком Оливером заједно урадили. Идеја је била да се у једној обичној породици представи спремање малог матуранта. Радња се одвијала у кући Петровића, црногорској породици. У породици је владало узбуђење и нервоза као да сви излазе на матуру. Ту је било и комичних сцена којим се публика слатко смејала. Поједине епизоде је пратила популарна музика, између осталих и шпица из врло гледане серије „Бољи живот“. Сцеографију је, као и увек, врло успешно је осмислила проф. Ликовног, Изабела Борза.
Након завршене приредбе, осмаци су представљени „прозивкама.“ На видео биму приказиване су њихове фотографије, једна из раног детињства и једна из садашњег, тинејџерског тренутка. Сваки овај портрет је пратио и симпатичан коментар, нешто што је типично и препознатљиво за то дете. На исти начин, дати су кроки портрети, учитељица, Мирјана Ковач и Сандра Сребро као и неколико предметних наставника. Представљене су: Изабела Борза, Драгана Дошен, Весна Рац Петин, разредна Зорица Јурковић Ембер. Након представљања, приказан је документарни филм који прати осмаке из учионице у учионицу у фискултурној сали и игралишту, док уче, играју, певају.
Кад је приредба била завршена, на сцену је изашла проф. Зорица Јурковић Ембер са својим ученицима. Једно по једно дете је емотивно и искрено изговарало шта ће му недостајати једном када не буду више у истој учионици. Овај тренутак је код многих изазвао сузу у оку. Свако дете је у полукругу у коме су стајали спуштало испред себе лучицу чији је пламен симболично представљао светлост на дањем путу који их чека. Петар Симић је на српском у име генерације прочитао говор из кога преносимо одломак: „Дошао је овај дан када се опраштамо од детињства. Ових осам година, за неке нешто мање, прошло је јако брзо. Наш разред је био једна велика породица. Помагали смо један другом, преписивали смо једни од других, дивно смо се смејали и дружили. На жалост, екипа се полако растаје, ваљда то зову одрастање.“ После Петра, опростила се и Викториа Ендреди на мађарском језику.
И на крају се присутнима обратила директока др Јованка Ластић која је пожелела посебно осмацима срећу и да пуно раде на себи, да уче, негују пријатељства и путују. Јер живот тек почиње и треба га градити. Поделила је дипломе и за свако дете пронашла речи хвале. Рекла је да је поносна на генерацију у којој је било пуно успешних ученика у ваннаставним активностима и зажелела леп распуст деци и колегама. У једној несвакидашњој, помало и еуфоричној атмосфери, деца су у дворишту пустила у небо шаролике балоне са жељама. Тако се завршило још једно опраштање, још један незабораван тренутак у животу једне генерације.
Опроштајни говор
Испред седмака су се опростили на српском, Давид Јунгић и на мађарском, Никола Богдан. Преносимо део говора:
Драги наши осмаци,
Нисте ни веровали да ће вам се приближити тако брзо крај школске године и уједно крај вашег осмогодишњег школовања. Прешли сте тек један део школовања, а свима вама ће ових осам година остати у неизбрисивој успомени. А све је почело од првог разреда, учитељице и навикавања на ново друштво. Од првих слова и бројева нових појмова и све је понекад изгледало помало тешко, али све сте успешно савладали. Од првих корака народних кола или модерног плеса, прве улоге у школским представама и тако редом. Ви сте генерација која ће се памтити по изузетном другарству које није везано само за школу, већ и ван ње, по души која вас карактерише. У вашем одељењу има изузетник хокејаша, плесача, музичара, оних који воле да цртају и глуме. Зато вам ми, седмаци, од срца желимо успешан наставак школовања и не дајте да вам ико поквари ово другарство које ће остати за цео живот.
Срећно!
Осми разред су завршили следећи ученици: Матеја Благојевић, Вук Брадић, Лена Ембер, Викториа Ендреди, Сузана Косновски, Урош Миљковић, Елдрин Мучај, Кристина Озорак, Даниел Седлачек, Петар Симић, Николина Шокчић, Бранка Ћосић, Милан Фелди, Георгина Хорват и Даринка Чобан.
Радујмо се
„Нек живе школе све,
професори с њима
Бог поживи и нас ђаке,
присутне све весељаке,
колико нас има!
Тугу ми не волимо;
У весељу и без јада
нек нам кличе душа млада
то је наше право!
Здраво! Здраво! Здраво!“