{"items":["5fc4e2df51752e001750ecbc","5fbf79ee402b0e0017ce0500","5fbcb26ea44c030017221fb7","5fbcb1622c5dfc0017713770","5f5f4eb822b7ad001717d615","5f5f4df1643981001792bcaf","5f71aee4f451730017e7ea3d","5f71aee4f451730017e7ea3e","5f71aee4f451730017e7ea3f","5f71aee4f451730017e7ea40"],"styles":{"galleryType":"Columns","groupSize":1,"showArrows":true,"cubeImages":true,"cubeType":"max","cubeRatio":1.7777777777777777,"isVertical":true,"gallerySize":30,"collageAmount":0,"collageDensity":0,"groupTypes":"1","oneRow":false,"imageMargin":22,"galleryMargin":0,"scatter":0,"rotatingScatter":"","chooseBestGroup":true,"smartCrop":false,"hasThumbnails":false,"enableScroll":true,"isGrid":true,"isSlider":false,"isColumns":false,"isSlideshow":false,"cropOnlyFill":false,"fixedColumns":0,"enableInfiniteScroll":true,"isRTL":false,"minItemSize":50,"rotatingGroupTypes":"","rotatingCropRatios":"","columnWidths":"","gallerySliderImageRatio":1.7777777777777777,"numberOfImagesPerRow":3,"numberOfImagesPerCol":1,"groupsPerStrip":0,"borderRadius":0,"boxShadow":0,"gridStyle":0,"mobilePanorama":false,"placeGroupsLtr":true,"viewMode":"preview","thumbnailSpacings":4,"galleryThumbnailsAlignment":"bottom","isMasonry":false,"isAutoSlideshow":false,"slideshowLoop":false,"autoSlideshowInterval":4,"bottomInfoHeight":0,"titlePlacement":["SHOW_ON_THE_RIGHT","SHOW_BELOW"],"galleryTextAlign":"center","scrollSnap":false,"itemClick":"nothing","fullscreen":true,"videoPlay":"hover","scrollAnimation":"NO_EFFECT","slideAnimation":"SCROLL","scrollDirection":0,"scrollDuration":400,"overlayAnimation":"FADE_IN","arrowsPosition":0,"arrowsSize":23,"watermarkOpacity":40,"watermarkSize":40,"useWatermark":true,"watermarkDock":{"top":"auto","left":"auto","right":0,"bottom":0,"transform":"translate3d(0,0,0)"},"loadMoreAmount":"all","defaultShowInfoExpand":1,"allowLinkExpand":true,"expandInfoPosition":0,"allowFullscreenExpand":true,"fullscreenLoop":false,"galleryAlignExpand":"left","addToCartBorderWidth":1,"addToCartButtonText":"","slideshowInfoSize":200,"playButtonForAutoSlideShow":false,"allowSlideshowCounter":false,"hoveringBehaviour":"NEVER_SHOW","thumbnailSize":120,"magicLayoutSeed":1,"imageHoverAnimation":"NO_EFFECT","imagePlacementAnimation":"NO_EFFECT","calculateTextBoxWidthMode":"PERCENT","textBoxHeight":60,"textBoxWidth":200,"textBoxWidthPercent":75,"textImageSpace":10,"textBoxBorderRadius":0,"textBoxBorderWidth":0,"loadMoreButtonText":"","loadMoreButtonBorderWidth":1,"loadMoreButtonBorderRadius":0,"imageInfoType":"ATTACHED_BACKGROUND","itemBorderWidth":0,"itemBorderRadius":0,"itemEnableShadow":false,"itemShadowBlur":20,"itemShadowDirection":135,"itemShadowSize":10,"imageLoadingMode":"BLUR","expandAnimation":"NO_EFFECT","imageQuality":90,"usmToggle":false,"usm_a":0,"usm_r":0,"usm_t":0,"videoSound":false,"videoSpeed":"1","videoLoop":true,"jsonStyleParams":"","gallerySizeType":"px","gallerySizePx":1000,"allowTitle":true,"allowContextMenu":true,"textsHorizontalPadding":-30,"itemBorderColor":{"themeName":"color_12","value":"rgba(198,198,198,0)"},"showVideoPlayButton":true,"galleryLayout":2,"calculateTextBoxHeightMode":"MANUAL","targetItemSize":1000,"selectedLayout":"2|bottom|1|max|true|0|true","layoutsVersion":2,"selectedLayoutV2":2,"isSlideshowFont":true,"externalInfoHeight":60,"externalInfoWidth":0.75},"container":{"width":220,"galleryWidth":242,"galleryHeight":0,"scrollBase":0,"height":null}}
- nikola-teslahu
Портрет Јудит Волошин, ученице Српске гимназије
Звезда која води Јудит

Док разговарамо у ђачком дому „Никола Тесла“ поред нас у групицама пролазе девојке журећи на вечеру. Време обавезног учења, силенцијум, је завршено па је атмосфера опуштенија, а жагор веселији. Јудит Волошин је одличан ученик и матурант те је ослобођена силенцијума, али се спрема за матурске испите. Каже, да јој брзо време пролетело и да мора да буде спремна за оно што је чека на пролеће. Кроз осмех се присећа: „Када сам дошла у овај велики град у коме никог свог немам и никог не познајем била сам уплашена као покисло врапче. Стигла сам тог септемба из Мукачева, из Закарпатске области у Украјини. У мом лепом завичају остала ми је породица и породица моје сестре у којој живи моја мала сестричина Лилиана коју обожавам. Срце ми се цепало, одједном сам била јако усамљена. Чекала сам кључ од собе и питала се ко ли ће ми бити цимерке. Бринуло ме да ли ћу моћи да пратим наставу јер нисам знала српски. Срећом, несигурност и уплашеност после извесног времена је потиснута енергијом младости која увек гледа напред. Нови другари ме лепо прихватише и постадох део велике ђачке породице. Моја мама је Мађарица а отац је Украјинац. У нашој кући су се неговали и православни и католички обичаји. У Мукачеву сам завршила Основну школу, учила енглески и говорила украјински, мађарски и руски језик. На сва три језика сам сањала и рецитовала поезију тих народа на школским приредбама. И дан данас ми одзвањају Пушкинови сихови „Зимнее утро“. Јудит с лакоћом поче да говори стихове који су се низали попут слика:
„Мороз и солнце; день чудесный!
Еще ты дремлешь, друг прелестный —
Пора, красавица, проснись:
Открой сомкнуты негой взоры
Навстречу северной Авроры,
Звездою севера явись!.
Радује ме свако подсећање на руски језик кроз поезију и прозу великих руских класика. Рођење новог дана брише све претходне туге, као у овој песми.

Српски и руски су језици исте, словенске групе, али припадају различитим подгрупама, руски је источнословенски, а српски јужнословенски. Па ипак, у руском и српском се, захваљујући заједничким коренима, сусреће мноштво истих речи или бар корена речи. Сећам се да сам пред мојим цимеркама наглас читала лектиру, и то сваки дан како бих научила српски. То ми је пуно значило јер сам се тако ослобађала а драгоцене су ми биле њихове корекције у изговору. Борила сам се са падежима, глаголским облицима, гласовним променама, акцентима, али ми је најтеже било да течно изговарам: ћ, ђ, џ, ч, ж. Моје цимерке: Тамара Варга и Kата Забош, а затим Ања Влајинић и Ана Малушић су имале бескрајно стрпљење. У школи су ми помагале учитељица Мирјане Илин која ми је држала допунске часове и проф. Кристинa Бекић. Заправо, цео мој разред 12. а се трудио око мене заједно са разредном, проф. Апјокне Мештер Андреом. Од Српске самоуправе добијала сам стипендију која ми је јако пуно значила и због које сам врло захвална. Образовање које сам овде добила, љубав и друштво које сам стекла су непроцењиво искуство. Постала сам храбрија, стекла сам самопоуздање које ми је недостајало. Временом сам боље упознала Будимпешту, а преко ђачких организација у време летњих распуста проналазила сам послове који су ми омогућили да сама исфинансирам неколико путовања у земље које сам желела да видим. А упознати нове светове и културе је право богатство. Често размишљам чим бих желела да се бавим и да ли ћу добро одабрати студије и пронаћи своју звезду водиљу. Волим словенске језике и желела бих да се упишем на Катерду за славистику на Универзитету „Етвеш Лоранд“ у Будимпешти“, каже Јудит која ни мало не личи на ону бојажљиву и стидљиву девојчицу каква је била када је пре четири године дошла у Гимназију и ђачки дом. Занимају ме језици, али и књижевност и култура словенских народа“. Јудит ужива у народним играма и песмама и у Украјини је била део фолклорне групе „Звезда“, а у Српској школи је у хору који води проф. Оливера Мунишић. „Јако се добро осећам као део тог распеваног друштва које је наступало на бројним приредбама и културно-уметничким манифестацијама. Наш хор негује стилски разноврстан репертоар, умеће традиционалног и модерног. Учествовала сам и у пројекту „Без граница“ 2016/17. и 2017/18. године. То искуство ми је такође драгоцено, јер смо као екипа из различитих земања посетили Србију и упознавали нове другаре, понешто научили о њеној историји и култури,“ каже Јудит скромно са оном питомом нарави какву је сви у дому знају. Поред свега што смо о Јудит дознали има још један сладак детаљ. Она уме лепо да спрема колаче, чак и у врло скромним условима какви су у домској кухињи. Бира рецепте који нису претерано захтевни. Воли да прави чизкејк, торту са сиром и брусницама. И већ сутрадан након нашег разговора и бољег упознавања, дође Јудит са тортом у зборницу да почасти домске васпитаче. Сама ју је направила и лепо украсила. Јудит Волошин ништа није тешко, све савладава осмехом. Она је охрабрење многим ученицима који дођу у Српску школу са слабим знањем српског језика. Њено име потиче из Старог завета. Јудита је била јунакиња која је по предању спасила жидовски народ од пропасти, то име представља признања и похвале. Други облик овог имена је Јудит, а трећи облик је Јудитка (Юдітка). Тако је од миља зову нови другари у Будимпешти. А тај љупки надимак је заслужила својом добротом и једноставношћу која јој је својствена. Желимо јој да пронађе своју звезду, оствари жеље и упише славистику коју толико воли.