НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Alexandra Tumbas

Полагање венаца код Вукове бисте у Табану

Традиционално ученици Српске основне школе и гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти предвођени својим учитељицама и професорима на рођендан великог српског културног и националног прегалника, полагањем венаца одају почаст највећем реформатору српског језика, Вуку Стефановићу Караџићу.

Тако је то било и ове године. Ученици наше основне школе и гимназијалци 9. разреда су пошли у будимски Табан где су спрам чувене гостионице „Код златног јелена” негдашњег стецишта српских интелектуалаца, код споменика Вука Караџића прочитали своје радове и положили венце. После тога су ђаци обишли и још два споменика који се налазе у близини Вукове бисте. Један је чувени српски крст који је негда красио Трг крста у табанској вароши, други је пак споменик који се налази на месту срушеног српског саборног храма у близини Елизабетиног моста.

Вук Стефановић Караџић


Вук Стефановић Караџић заувек ће остати овенчан венцем славе онако како му је очево презиме осветлило пут. А пут је водио од неписмене Србије Милоша Обреновића, преко врлети Херцеговине до ученог Беча, где су га поштовали они који за нас, мали народ, нису знали ни да постојимо.


Шта би било са нама да се Вук својим вучијим зубима није изборио са зверима српске неписмености, вуковима српског православља који нису прихватили да било шта поремети ушушкани мир манастира?


Речи српског сељака опевале су најстарије историјске догађаје од Косова до Мишара, испредале најтајнија људска осећања од мајчинске љубави до туге за погинулим братом. Језик груб, али душа народа питома, мекана...


Умео је да оно што је најбоље знао, матерњи језик, језик говедара и свињара, како су га противници звали, уведе у културу и да тако одзвања у ушима најпознатијих и највиђенијих људи тадашње учене Европе.


И победио је у томе. Показао је те 1847. године да народним језиком могу о филозофији говорити црногорски владика Данило и игуман Стефан, да се Христова мисао и вера и данас проповеда по Вуковом Новом завјету, да се рат речи само речима може окончати у трактату Ђуре Даничића, да се Радичевић плачљивим гласом опрашта од детињства, Карловаца и живота.