Прва награда Наталији Томић на Међународном литерарном конкурсу

На Међународном литерарном конкурсу „Светосавска звона – Поезија шапуће о нама“ које је објавило Српско културно друштво „Златна реч“ - „Српска круна“ из Беча, Наталија Томић, ученица Српске гимназије „Никола Тесла“ из Будимпеште освојила је прву награду. Конкурс је расписан под покровитељством Министарства спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. На конкурсу је учествовало 429 песника из целе Европе. Додела награда и промоција Зборника одржаће се 7. и 8. фебруара у Бечу. У песничком Зборнику биће заступљена и песма Анастасија Буквић, такође ученице Српске гимназије која је посебно похваљена.

Наталија Томић: О себи:

Рођена сам 27. фебруара, 2004. године у Београду. Одрастала сам уз два брата, старијег и млађег, на релацији Београд – Кикинда. Тада сам, креативним животом, живела највише уз баку. Гарантујем да су детињства у многочланим породицама и међу многобројним фамилијама најлепша и најквалитетнија.

Основну школу „Уједињене нације“, похађала сам у Београду. Тада се у улогу у мом васпитавању, придружује учитељица Дуда Бугариновић. Увела ме је у свет учења и пријатељства на начин који још траје, и надам се, трајаће заувек. Прва такмичења из писања и прве награде, посветила сам њој. То су наше заједничке успомене. Најдраже награде су:

• ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ 2015. - прва награда

• ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ ДЕЦЕ И МЛАДИХ ЧУКАРИЦЕ 2016. - прва награда

• ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ДЕЦЕ И МЛАДИХ 2016. - прва награда на нивоу општине Чукарица

• ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ДЕЦЕ И МЛАДИХ 2016. - друга награда на нивоу града Београда

• ДЕЧИЈИ СТИХОВЕЗ 2018. - прва награда

• УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА 2018. - прва награда

• СРПСКИ ПЕДАГОШКИ И МЕТОДОЛОШКИ ЦЕНТАР БУДИМПЕШТА 2019. - прва награда

• МЕЂУНАРОДНИ ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС КОЈИ ЈЕ ОБЈАВИЛО СРПСКО – КУЛТУРНО ДРУШТВО „ЗЛАТНА РЕЧ“ ИЗ БЕЧА – прва награда

Тренуто сам ученица деветог разреда Српске гимназије „Никола Тесла“, у Будимпешти. Имам осећај да ништа лепше и боље није могло да ми се догоди, него што сам постала ученица ове школе. Научила сам да поштујем свој труд и труд људи око мене. Научила сам да мој, самостални успех, има укус поноса. Научила сам да ваздух домовине има посебан мирис када се враћамо кући. Научила сам да породица у којој одрастам, може бити још много, много већа...

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ

Грубим каменом зидан град Рас, окружен густом, храстовом шумом,

и капијом старом, испод две куле, опасан дише, божанским умом.

У одајама српскога дома, великог жупана Стевана Немање,

Ана рађа најмлађег сина, док бело платно спремају жене.

Вукан и Стефан су добили брата, који ће духовним путем да крене,

благе нарави, често је шапутао: „Не, световни живот, није за мене“.

Побегао је једне ноћи у манастир Пантелејмон, исекао косу, поклонио се олтару...

Стари калуђер је читао молитву, и прекрстио, Растка у Саву.

Син великог српског владара, живео је чистим, монашким животом...

Сањао је бескрајно море,

и како ће, једнога дана, стићи до Свете Горе.

„Да цео свет човек добије, а изгуби душу своју, која је корист од тога“,

говорио је, док је обилазио света места, и чинио добра дела, многа.

Захвални, Растку славимо знање,

љубав према Богу, ближњима...

моралну чистоту и веру праву...

Да никада то не заборавимо,

славимо Светог Саву.

Наталија Томић

Кад се отворе небеса

Од самог почетка постојања мога

слушала сам приче и читала књиге

ходала стазама којима је ходао

наш чувар и светац, Свети Сава.

Рођена у брдима

љубави родитеља ношена

крстом узвишена, вјером учвршћена

духом награђена.

Сви смо ми пастири животнога блага

и земља и небо, и сунце и киша

и ваздух и вода, и гласан осмијех и пјесма

и суза на лицу, у нама

све тиша и тиша...

Отворе се небеса,

а Земља све гута

као и човјек

и природа понекад добра,

понекад зла и љута.

Моје су стазе ка Теби, Боже

у мојој молитви оне се множе

а свака стаза дио је пута