НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести

Свечано обележен Дан државности Србије

Дана 15. фебруара у сали за физичко васпитање Српског забавишта, основне школе, гимназије, колегијума и библиотеке „Никола Тесла” у Будимпешти ученици са својим разредним старешинама окупили су се после наставе да присуствују свечаности поводом обележавања Дана државности Србије. Овај државни празник се у Србији прослављаo до 1918. године, а поново се одржава од 2002. године. Тај датум осим црквеног празника Сретење Господње уједно нас подсећа и на почетак Првог српског устанка под вођством вожда Карађорђа Петровића а такође и Дан уставности Србије.

Свечаност је почела наступом хора који је под диригенстком палицом професорице Оливере Младеновић Мунишић извео српску националну химну „Боже правде”. Потом су ученици 10.а разреда Милена Прчић, Тамара Пап, Нађа Ибрахим, Миона Мејић, Ангелина Џигурски, Исидора Васиљковић, Бјанка Кривокапић и Марко Јокић извели лепо примпремљени програм. Ученици су слушаоце подсетили на све важније догађаје Првог српског устанка који је избио у Орашцу 1804. године. Успут су пуштани слајдови о важним дешавањима а такође и портрети водећих личности тога доба. Све је то било попраћено одлично изабраном музичком подлогом. На самом почетку зачула се енергична мелодија турског војног марша, а потом су уследили инсерти познатих српских родољубивих песама као „Оро кликће са висине!” „Хајте, хајте, Срби устајте!”, „Радо иде Србин у војнике”, „Ој, војводо Синђелићу!”, „Играле се делије”, „Нико нема што Србин имаде”.

Потом су се ђаци присетили и Другог српског устанка у Такову који је под подигнут на Цвети 1815. године под вођством кнеза Милоша Обреновића.


А на самом крају програма није изостављена ни 1835. година када је у Србији, заслугом Димитрија Давидовића, родом из Земуна, написан и проглашен „Устав Књажества Сербије, издан и заклетвом потврђен о Сретенској скупштини”, данас познатији као „Сретењски устав” један од најдемократскијих устава тадашње Европе.


Програм веома успешне свечаности осмислио је и увежбао професор историје Милан Дујмов, разредни старешина 10.а разреда. Декорацију је урадила професорка Изабела Борза. За музичку технику и озвучење био је задужен Золтан Балог.


На крају свечаности прославу је још једном увеличао и школски хор који је лепо извео дирљиву патриотску песму „Ово је Србија”.



Оро кликће са висине Оро кликће са висине, глас се чује из дубине, ни бриге те, сиви тићу, ми смо с тобом Карађорђе Петровићу! Кад извесни шалај куцне час, зови само ево нас! Доста бисмо ми робови, треба да смо слободни, ни бриге те, сиви тићу, ми смо с тобом Карађорђе Петровићу! Кад извесни шалај куцне час, зови само ево нас! Карађорђе, српски сине, ти си сине дика свију нас, ни бриге те, сиви тићу, ми смо с тобом Карађорђе Петровићу!! Кад извесни шалај куцне час, зови само ево нас!

­*

Ој војводо Синђелићу

Ој војводо Синђелићу, српски сине од Ресаве равне. Ти си знао Србина заклети, како ваља за слободу мрети. Пушка пуче, бој се бије, а Синђелић рујно вино пије. Рујно вино пије за слободу, за слободу српскоме народу. Ој војводо ти си пао, али душман још од тебе стрепи. Душманске си посекао главе, зато тебе Срби радо славе.