Српски образовни центар „Никола Тесла” у Будимпешти посвећује велику пажњу квалитету и континуираном развоју народносног образовања. На посебном упитнику за процену потреба Народносног педагошког и образовног центра при Уреду за образовање за 2026. годину,  наша установа на Тргу ружа затражила је подршку у области примене ИКТ (Информационо-комуникационе технологије) алата и дигиталних платформи у настави српског језика, књижевности и народописа.

Данас ученици одрастају у дигиталном окружењу, због чега је изузетно важно да наставу на српском језику учинимо савременом, интерактивном и блиском њиховим интересовањима. Примена дигиталних алата омогућава да се градиво из српског језика и књижевности, али и теме из народописа, – попут народних и верских обичаја, историје и културног наслеђа – обраде на занимљив и практичан начин.

Молба СОЦ „Никола Тесла” je прихваћена и у рано поподневним часовима 22. септембра 2026. организована је стручна радионица на мађарском језику. Радионицу усавршавања за педагоге, која је приређена у школској библиотеци, одржао је Габор Кертес, стручни саветник Народносног педагошког и образовног центра при Уреду за образовање, мајстор педагог, професор историје у немачкој народносној школи у Будимпешти. Госта и све присутне колеге из Деске, Ловре и Будимпеште поздравила је Љубинка Георгијевић, заменица директора  СОЦ „Никола Тесла”, као главни организатор овог усавршавања педагога.

Ова обука је нашим наставницима пружила конкретне методолошке идеје и практична знања која ће моћи применити у свакодневном раду са ученицима.

Примена савремених технологија у образовању, као што је значај ИКТ алата и дигиталних платформи у настави превазилази оквире простог коришћења рачунара или пројектора – она фундаментално мења начин на који ученици усвајају знање. Значај дигиталних алата огледа се пре свега у већој мотивација и интерактивност. Тако ученици више нису само пасивни слушаоци, већ активни учесници у процесу учења. Кроз квизове, интерактивне презентације и образовне игре, градиво из српског језика и књижевности, те народописа постаје динамичније и лакше за памћење.

Од посебне је важности приступачност и визуелизација српског културног наслеђа. Дигиталне платформе омогућавају да се ученицима визуелно и аудиографски приближе теме из народописа. Тако српске народне ношње, обичаји, историјски споменици и народна музика тиме за наше ђаке постају лако доступни кроз дигиталне архиве, виртуелне изложбе и видео-материјале.

Предавач је такође говорио о диференцираној настави и индивидуалном приступу. Захваљујући томе ИКТ алати омогућавају наставницима да задатке прилагоде различитим нивоима знања ученика, пружајући подршку онима којима је потребна додатна помоћ, али они уједно представљају и посебне изазове за напредније ученике.

У вези са развојем дигиталне писмености је истакнуто да паралелно са усвајањем матерњег језика и елемената културе, ученици развијају уједно и критичко размишљање, рекла је у свом обраћању Љубинка Георгијевић.

Предавање Габора Кертеса, а такође и разни квизови као и радиноце били су веома корисни за све учеснике овог усваршавања професора, наставника, учитеља и васпитача у вртићу.