Сретење - Дан државности

Прослава у СОШИГ-у у Будимпешти

Дан државности 15. фебруар се у Србији се прославља од 2002. године. Овај датум обележава важне како историјске тако политичке и верске догађаје. Поред тога што је Дан државности, то је и Дан уставности Србије као и дан сећања на почетак Првог српског устанка. Тринаестог фебруара 2015. године у фискултурној сали Српске основне школе и гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти одржана је свечаност поводом Дана државности, Сретења. На почетку свечаности после слушања српске химне чули смо предавање о четрдесетом дану после Божића, Сретењу Господњем.

Након тога су нам ученици једанаестог и дванаестог разреда сликовито представили живот српских породица, различитог сталежа, у борби против турског зулума. Они су снимили кратке филмове о томе како су Турци упадали у њихове куће, одводили српску децу и узимали им порез. Видели смо колико је било тешко нашим прецима и колико је то био тежак период за наш народ. После тога смо видели састанак устаника и бирање вожда Првог српског устанка Крађорђа Петровића. Једанаестаци и дванаестаци су на веома интересантан начин приказали њихов разговор и припремање за почетак српске револуције. Ученице дванаестог и једанаестог разреда су нам рецитовањем епске народне песме „Бој на Мишару“ ближе приказале једну од првих победа српских устаника над турском војском током Првог српског устанка. О коначном исходу и последицама сазнали смо из разговора жене турског војсковође Кулин-капетана и два црна гаврана који су јој лично донели трагичну вест са Мишара. Програм је осмислила и припремила професорка Кристина Бекић, шеф Актива српског језика и књижевности. За декорацију се побринула Изабела Борза, професорка ликовне културе. С обзиром да 15. фебруар уједно означава и доношење Првог српског устава под називом Сретењски устав, ученици су нам приказали како неки од појмова устава као што су слобода окупљања, демократија и једнака прва нису баш увек остварљива у стварном животу. За сваки од ових појмова је била је дочарана посебна ситуација коју су нам ученици одглумили и тако нам на најбољи начин приказали колико је било тешко поштовати све делове закона. Пред крај програма на видео биму су пуштане слике о Србији уз текст који је у свима нама пробудио носталгију за нашим крајем наших предака. У тим тренуцима смо знали да свако од нас у тој сали има нешто заједничко а то је оно што осетимо када помислимо на нашу матичну земљу или завичај. Да је то оно место које за свког од нас представља нешто посебно, да је то оно место на које прво помисимо када нас неко пита где бисмо сада најрадије били и да је наша матична земља место за које ће увек бити места у нашим срцима и мислима. На крају свечаности о горе набведеним судбоносним догађајима одржао је занимљиво предавање Радош Љушић, професор на Катедри за националну историју новог века, који је од 2004. до 2008. године радио као директор Завода за уџбенике и наставна средства.