Полагање писменог дела матурских испита

Матуранти Српскe гимназијe „Никола Тесла” у Будимпешти су, по устаљеном обичају, писмени део матурских испита средњег степена почели са српским језиком и књижевношћу. Ове године у нашој гимназији на Тргу ружа полаже матуру око деведесет ђака.

Матурски испит је један од најузбудљивијих догађаја током средњошколског школовања. Матуранти Српскe гимназијe „Никола Тесла” у Будимпешти су, по устаљеном обичају, писмени део матурских испита средњег степена почели са српским језиком и књижевношћу. Полагање егзамена је био одређен за 3. мај, управо на православни Велики петак. Ваља рећи да су истога дана полагали испит из одређеног народносног језика и књижевности и у свим осталим мањинским средњим школама у Мађарској. Ове године у нашој гимназији на Тргу ружа полаже матуру око деведесет ђака.

Први задатак писменог дела састојао се од разумевања текста под насловом: „Да ли је Србин нерадник који воли празник?”. Наведени задатак почео је овим реченицама: „Такав опис одговара пољском лекару Јоакиму Медовичу који је 1842. године дошао у Кнежевину Србију, био професор судске медицине на Великој школи, аутор првих уџбеника из ове области, учесник српскотурских ратова и писац студије о манама и недостацима српског народа са којим је провео више од пола века. Пољак који је примио православну веру, оженио се са Српкињом, посрбио име у Аћим Медовић, до краја живота остао је у Србији и сахрањен је на Старом београдском гробљу.” Матуранти су имали за задатак да дају тачне одговоре на питања у вези са наведеним текстом. За решавање овог дела матурског испита ученицима је стајало на располагању укупно 90 минута.

Други део овог задатка носио је назив „Аргументисање или практично састављање текста”. Матуранти су могли да бирају између две понуђене могућности: „А) Напиши аргументацију о улози школовања на матерњем језику у формирању и очвршћивању српског идентитета у дијаспори. Б) По завршетку школовања и стицања стручне спреме тражиш запослење. Међу конкурсима си нашао један чијим условима одговара твоја спрема. Јави се на конкурс, напиши своју аутобиографију.” Овде је било одређено да рад морао да се састоји од 120-200 речи.

По изјашњењима кандидати, махом су бирали писање биографије.

Матуранти су за решавање другог дела писменог дела испита зрелости имали 150 минута. Могли су да одаберу један од два понуђена задатка. Прва солуција била је књижевна анализа: „Укажите на доживљај живота ратника-повратника и најаву новог књижевног програма у песми Пролог Милоша Црњанског из зборника Лирика Итаке.”

Друга могућност је била књижевна паралела: „Идеал лепоте и жене у нашој народној лирици и у модернистичком песништву. Укажите на разлике и сличности у приказу љубави и поимању жене преко наведене две песме.” За анализу паралеле дате су две песме: „Српска девојка”, народна лирска песма, и Владислав Петковић Дис: „Можда спава”. Приликом решавања овог задатка матуранти су морали да воде рачуна о томе да обим овог дела писменог испита буде између 400 и 800 речи.

Како смо сазнали, велики део матураната се определио за анализу песме Милоша Црњанског.

У понедељак, 6. маја, управо на Ђурђевдан, наши матуранти су полагали мађарски језик и књижевност или мађарски као страни језик. Затим су наредних дана следили писмени испити из математике, историје и других бираних предмета.

Д. Дујмов