Ученици четвртог разреда, у пратњи својих учитељица Мирјане Ковач и Јасмине Аџић, имали су изузетну прилику да пет дана проведу у живописној области Барање. Током боравка упознавали су се са богатом српском историјом, традицијом и културним наслеђем овог краја, откривајући бројне приче, обичаје и знаменитости које сведоче о вековном присуству и животу српског народа на овим просторима.
Од 12. до 16. октобра 2026. године ученици четвртог разреда наше школе кренули су на петодневну образовно-културну екскурзију под називом „Стопама наших предака у Барањи“. Путовање, испуњено сусретима, причама, новим сазнањима и незаборавним доживљајима, било је прилика да ученици боље упознају богато српско културно и историјско наслеђе на простору јужне Мађарске, али и да осете колико је важно чувати успомене на живот и обичаје наших предака.
Посебну радост представљало је то што су нам се на почетку путовања придружиле и три ученице четвртог разреда школске подружнице у Ловри, које су заједно са нама провеле свих пет дана екскурзије.
Први дан – Путовање кроз време и трагове српске прошлости
У 8.15 часова кренули смо испред школе, спремни за авантуру која ће нас одвести на бројна места значајна за историју и традицију Срба у Барањи.
Наша прва станица било је Липово, мало место у којем данас живи веома мали број Срба. Тамо нас је срдачно дочекао чика Никола и отворио нам врата православне цркве Светог Јована Крститеља. У тишини овог светог места, далеко од градске вреве, започели смо наше путовање стопама предака, упознајући се са траговима некадашњег богатог српског живота.
Пут нас је затим одвео у Вилањ. Црква је била отворена, а амбијент овог места пробудио је осећај као да смо закорачили у неко давно прошло време. Чинило се да се историја не враћа само неколико година уназад, већ читавих неколико векова. Након обиласка, провели смо пријатно време на оближњем тргу, ручали и наставили пут ка Харкању.
По доласку смо се сместили у наш смештај, а први дан привели крају записивањем утисака у дневник екскурзије. Наше белешке тек су почињале да се пуне, а пред нама су већ били први сусрети и успомене које ћемо дуго памтити.
Други дан – Од тврђаве у Шиклошу до трагова српског живота у Мађарбоји
Други дан био је посвећен упознавању историјских знаменитости Шиклоша и околних места. Најпре смо посетили православну цркву Светог Димитрија, а потом се упознали са историјом чувене шиклошке џамије, која сведочи о богатој и слојевитој прошлости овог краја.
Посебан доживљај био је обилазак шиклошке тврђаве. Њени зидови, куле и ходници повели су нас у прошлост, подсећајући нас на значајне историјске догађаје и људе који су обележили живот овог подручја.
Након ручка и часа народописа, упутили смо се у оближњу Мађарбоју. Тамо смо посетили цркву Светог Луке, а љубазна Вера отворила нам је и врата некадашње српске школе. У овом простору данас се чувају репрезентативни примерци традиционалне одеће, обуће и намештаја који сведоче о свакодневном животу Срба у овом месту. Сваки предмет носи своју причу, а ученици су имали прилику да непосредно упознају део културног наслеђа који се не може у потпуности дочарати само кроз уџбенике.
Након испуњеног дана, уследило је време за одмор и дружење на шиклошком базену. Поред пливања и уживања у води, организовали смо и мала такмичења и вежбе, па је поподне протекло у знаку смеха, тимског духа и доброг расположења.
Трећи дан – Мохач, град успомена и живог наслеђа
Трећег дана кренули смо пут Мохача, града чија историја и културна традиција заузимају посебно место у прошлости овог дела Мађарске. Посетили смо национални спомен комплекс место где се тачно пре 500 година одиграла чувена Мохачка Битка.
Посетили смо Музеј Доротје, где смо имали прилику да сазнамо више о локалним обичајима и културном наслеђу. Наше следеће одредиште била је српска православна црква у Мохачу, посвећена Силаску Светог Духа. Тамо нас је дочекао унук тетка Зорице, настављајући тако лепу нит сусрета и познанстава која су обележила наше путовање.
Наставили смо обилазак посетом воденици и млину Светог Николе на потоку Челе. Овај сусрет са некадашњим начином живота приближио нам је вештине, рад и свакодневицу људи који су живели у складу са природом и користили њене дарове.
Вратили смо се у Харкањ пуни утисака, ручали и пажљиво забележили све што смо тог дана видели и научили у наш дневник екскурзије. Предвече смо прошетали бањом Харкањ и уживали у пријатном дружењу након још једног садржајног дана.
Четврти дан – Печуј, спој традиције, уметности и науке
Четврти дан провели смо у Печују, граду богате културне понуде и уметничке традиције. Наш обилазак започели смо посетом српској православној цркви, чија су нам врата отворена захваљујући проти Милану Ерићу. Као и увек, дочекао нас је са осмехом, топлином и приступачним објашњењима прилагођеним деци. Говорио нам је о настанку и градњи цркве, али и о животу православног становништва овог дела Барање. Његова прича помогла нам је да још боље разумемо значај очувања вере, заједнице и традиције.
Након тога посетили смо фабрику Жолнаи и њену културну четврт, где нас је чекало чак пет сати испуњених занимљивим и разноврсним програмима. Време је пролетело захваљујући пажљиво осмишљеним активностима које су спојиле уметност, науку и креативно стваралаштво.
На радионици смо израђивали поклон-кесе украшене мотивима инспирисаним препознатљивим керамичким плочицама Жолнаи. Затим смо кроз занимљиве експерименте упознавали природне физичке појаве. Чика Золтан, физичар који је умео да и сложене појаве објасни на једноставан и занимљив начин, приближио нам је свет науке и подстакао нашу радозналост.
Посебну пажњу привукла је изложба репрезентативних примерака порцелана и керамике, кроз коју смо упознали уметничку вредност и значај овог чувеног стваралаштва. Дан смо завршили пројекцијом у планетаријуму, која нам је пружила прилику да завиримо у чудесни свет свемира.
Из Печуја смо се вратили пресрећни, пуни нових искустава и сазнања. Наш дневник екскурзије већ је био испуњен успоменама, причама и утисцима, а пред нама је остао још један дан овог посебног путовања.
Пети дан – Манастир Грабовац, чувар вере и традиције
Последњег дана, након доручка, упутили смо се ка манастиру Грабовац, једном од значајних духовних средишта Срба у Мађарској. Тамо нас је дочекала мати Софија, која нам је приближила живот у манастиру и његову свакодневицу.
Имали смо прилику да видимо како протиче један обичан дан у манастиру, у којем се тог дана пекла паприка. Тај призор показао нам је да се манастирски живот не састоји само од молитве и богослужења већ и од рада, заједништва и бриге о свакодневним потребама.
Након обиласка манастира, посетили смо њихов мали музеј. У једној просторији упознали смо се са виноградарством и производњом вина, карактеристичним за овај део Мађарске, док је друга била посвећена животу монаха. Сваки изложени предмет говорио је о прошлим временима, раду, вери и истрајности људи који су чували духовно наслеђе.
Посебан утисак на нас оставиле су макете српских манастира са територије Србије, Косова и Метохије, као и Републике Српске. Посматрајући их, ученици су могли да сагледају богатство српске манастирске архитектуре и да још једном потврде колико су манастири важни за очување наше историје, културе и духовности.
Пет дана, безброј успомена
Екскурзија „Стопама наших предака у Барањи“ била је много више од путовања и обиласка знаменитости. Била је то учионица на отвореном, у којој су ученици учили кроз непосредне сусрете, разговоре, истраживање и заједничке доживљаје. Цркве, некадашње школе, тврђаве, музеји, уметничке радионице и манастирске ризнице постали су места на којима се прошлост повезала са садашњошћу.
Посебну вредност овом путовању дали су људи које смо сусретали – они који су нам отварали врата, стрпљиво одговарали на питања и својим причама показивали да се традиција не чува само у књигама и музејима већ и у људима који је преносе на млађе генерације.
У петак, 16. октобра, у три часа поподне, вратили смо се кући уморни, али срећни, пуни утисака и богатији за још једно драгоцено искуство. Иза нас је остало пет дана испуњених учењем, дружењем, откривањем и заједничким доживљајима, а наш дневник екскурзије остао је трајни запис свега што смо видели, чули и научили.
Путовање „Стопама наших предака у Барањи“ подсетило нас је да је познавање прошлости важан део нашег идентитета. Упознајући места на којима су живели Срби, наши преци, њихове цркве, школе, обичаје и начин живота, учимо да ценимо своје корене и разумемо значај очувања културног наслеђа.
Јер, упознајући прошлост, учимо да боље разумемо садашњост и постајемо свеснији своје одговорности да српску традицију, културу и духовно наслеђе сачувамо и пренесемо будућим генерацијама.
Будимпешта, 18.10.2026.
Учитељице: Јасмина Аџић и Мирјана Ковач
